Kako navike u ishrani utiču na zdravlje naših zuba?

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora za razvoj i održavanje života svih živih bića.
Raznovrsna ishrana, bogata vitaminima i mineralima utiče pozitivno na rast, razvoj i održavanje funkcija organizma. Shodno tome, nepravilna i insuficijentna ishrana jako loše utiče na celokupno zdravlje organizma i može biti uzročnik raznih oboljenja. 

 

Usna duplja i zubi imaju jako bitnu ulogu u pripremi hrane za dalje korišćenje i varenje.
Vrsta namirnica, način pripreme hrane, kao i navike u ishrani mogu biti uzročnici brojnih oboljenja i malformacija usta i zuba. S druge strane, smanjenje ili gubitak funkcije zuba dovodi do poremećaja u radu gastrointestinalnog trakta. Oboleli zubi mogu delovati kao fokalno žarište i izazvati poremećaj u radu digestivnog trakta, srca, oka, bubrega i zglobova.
Danas je poznato koliko malnutricija loše utiče na zdravlje, a povezanost konzumacije šećera i nastanka karijesa izmenjena je zahvaljujući edukaciji o pravilnom održavanju oralne higijene.

S druge strane, povećana je pojava dentalne erozije, pre svega zbog loših navika u ishrani.
Svakako je neosporno da dijetetske navike, oralna higijena i način života određuju oralno zdravlje i regulišu nastanak i razvoj dentalnog karijesa i dentalne erozije.

Zbog svega toga, neophodno je da se redovno posećuje stomatolog, ali i da se pacijentu pruže sve informacije o značaju odražavanja oralne higijene.

 

Ishrana i karijes

Opšte je poznata činjenica da su šećeri etiološki faktor za nastanak dentalnog karijesa. Sprovedena istaživanja doprinela su tome da se bolje definiše sama uloga šećera u tom procesu.
Šećeri sami po sebi nemaju negativan uticaj na zube, ali bakterije dentalnog plaka proizvode organske kiseline kao produkt fermentacije šećera. Nastale kiseline snižavaju pH vrednost i dovode do poremećaja ravnoteže usne duplje, kao i do demineralizacije tvrdog zubnog tkiva. U početnim stadijumima štetnog delovanja nastalih kiselina demineralizacija zubnog tkiva se ogleda u promeni veličina pora, ali bez dubljih oštećenja. Do nastanka lezija dolazi ako se naruši balans između demineralizacije i remineralizacije u smeru ka dodatnom gubljenu minerala iz zuba i ako taj disbalans potraje. Pljuvačka igra bitnu ulogu u vraćanju ove ravnoteže jer ima ulogu regulatora pH vrednosti, takozvanu pufersku ulogu.
Osobine hrane koje se uzimaju u obzir kada se procenjuje njihova kariogenost (sposobnost da izazovu karijes) jesu oblik hrane, vreme zadržavanja u usnoj duplji, frekventnost unosa, sastav hrane, potencijal hrane da stimuliše lučenje pljuvačke, ali i kombinacija hrane koja se unosi.
Gazirana pića na primer, imaju nisku kariogenost jer se kratko zadržavaju na zubima, ali ako se frekvencija unosa ovih pića poveća, kariogeni potencijal se bitno poveća.
S druge strane, tvrde bombone i lizalice se duže zadržavaju u ustima prilikom konzumacije, pa shodno tome imaju veći kariogeni potencijal. Ukoliko se njihova količina i frekvencija unosa u toku dana poveća, dolazi do znatnog produžavanja faze demineralizacije i nastanka karijesa.

Neki autori zastupaju stav da se nastanak karijesa može sprečiti i bez smanjenja unosa šećera, ukoliko se posebno vodi računa o održavanju oralne higijene i unosi dovoljna količina fluorida. Svakako, ne smemo zaboraviti da je preterani unos šećera faktor rizika za mnoga opšta oboljenja poput povišenog krvnog pritiska, dijabetes melitusa tipa II i gojaznosti.

Deca i starija populacija su dve grupe stanovništva koje su posebno ugrožene kada je sklonost ka karijesu u pitanju. Unos namirnica i oralna higijena u oba slučaja umnogome zavise od roditelja, odnosno članova porodice koji brinu o zdravlju i ishrani ovih populacija. Dakle, obe grupe pokazuju rekord u razvoju karijesa. Kod njih karijes ima sličnu etiologiju, prevalenciju i koriste se slične preventivne i terapijske strategije.

Lečenje karijesa u finansijskom smislu mnogo je zahtevnije nego ulaganje u njegovu prevenciju, tako da bi prevencija i edukacija o značaju održavanja pravilne oralne higijene i sticanja zdravih navika u ishrani trebalo da bude implementirana od samog detinjstva.

 

 

Ishrana i dentalna erozija

Trošenje zuba predstavlja kumulativan i kontinuiran proces i može dovesti do znatnog gubitka zubne supstance. Trošenje zuba, kao i dentalna erozija nisu novi fenomeni, ali su svakako dobili na značaju otkako je smanjena sklonost ka razvijanju karijesa kod određenih populacija usled povećane edukacije o održavanju oralne higijene kod ljudi.

Najbitnije je da stomatolog otkrije uzrok topljenja zubne gleđi tj.erozije, kako bi se primenile adekvatne mere za prevenciju i dalje napredovanje erozije.
Glavni uzročnik dentalne erozije su kiseline unutrašnjeg(kiseline iz želuca kod gastritisa,bulimije) i spoljašnjeg porekla(ishrana). Erozivni potencijal hrane ne određuje samo njena pH vrednost (kiselost), već i temperatura(erozivnija su topla pića)  i vreme zadržavanja u ustima. Najveći uzročnici su gazirani napitci, energetski napici, ceđeni sokovi, citrusno voće, konzervirana hrana.

 

 

Namirnice koje nas štite od karijesa

Kada je reč o očuvanju oralnog zdravlja, bez sumnje je osim o oralnoj higijeni potrebno voditi računa i o namirnicama koje unosimo.
Zubima je neophodna dnevna doza različitih vitamina i minerala koje su potrebni za regeneraciju i očuvanje tvrdog zubnog tkiva.
Ako unosite dovoljno hranljivih mikronutrijenata, zubi će se prirodnim putem regenerisati i biti čvrsti i zdravi, ali ukoliko unos ovih nutrijenata izostane, bakterije i kiseline u usnoj duplji sprečiće taj prirodni proces što dalje dovodi do propadanja zuba.

Kako bi zubi bili zdravi, potrebno je unositi puno liposolubilnih vitamina, a tu ubrajamo vitamin A, D, K2 I E.
Vitamin A
nalazi se u ribi, mleku i jajima. Vitamin D možete naći u masnim ribama, gljivama i punomasnim mlečnim proizvodima.
Odličan izvor vitamina K2 su mekani sirevi, jaja, maslac i jetra, dok se vitamin E nalazi u spanaću, orasima i brokoliju.

Za zdrave zube preporučena je i konzumacija čvrstih namirnica koje utiču na mišice vilice i indukuju žvakanje i lučenje pljuvačke koja štiti zube i smanjuje kiselost u usnoj duplji. Odličan primer takve namirnice jeste celer, koji pored toga što zahteva dodatno žvakanje, takođe masira desni i čisti prostor između zuba.

Preporučuju se kao zaštitna hrana (antikariogena) kikiriki, orah,badem, brazilski orah,stariji sirevi, kiselo mleko, kefir, sirovo povrće,kokosovo ulje, zeleni i crni čaj.

 

Namirnice koje treba izbegavati s ciljem očuvanja oralnog zdravlja

Izbegavanjem određenih namirnica i promenom navika u ishrani moguće je u velikoj meri doprineti zdravlju zuba i usne duplje.

 

Lizalice i tvrde bombone
Iako su voljene od strane mnoge dece i deluju primamljivo i bezazleno, lizalice su veliki neprijatelj zuba.
Osim što sadrže veliku količinu šećera, zbog svoje čvrstine neretko mogu izazvati lomljenje zuba, odnosno okrnjenost. Identičan efekat imaju i tvrde bombone koje se relativno dugo zadržavaju u ustima, te imaju visok kariogeni potencijal.

 

Grickalice i slatkiši
Ova grupa namirnica  zbog svog lepljivog sastava imaju veliku tendenciju da zaostanu u šupljinama zuba, pa se nakon pola sata od konzumacije ovih namirnica preporučuje detaljno čišćenje zuba četkicom i koncem za zube.

 

Kafa i čaj
Konzumiranje ovih napitaka u ograničenim količinama i bez dodavanja nije štetno, ali preteranim unosom dolazi do smanjenog lučenja pljuvačke i diskoloracije zuba. Zato se preporučuje uzimanje ovih napitaka u umerenim količinama i uz čašu vode.

 

Alkohol
Poznato je da alkohol izaziva dehidrataciju ćelija, samim tim i opšteg stanja organizma, pa se kao posledica javlja suvoća u ustima koja je odličan preduslov za nastanak karijesa.
Osim toga, alkohol je jedan od faktora rizika za nastanak oralnog karcinoma.

 

Gazirani napici
Gazirani napici nemaju apsolutno nikakvih poželjnih efekata na naše zdravlje. Prepuni su šećera i kada dospeju u usnu duplju, bakterije te šećere koriste za sopstveni metabolizam i u tim procesima nastaju kiseline koje uništavaju zubnu gleđ. Jedan od sastojaka gaziranih pića jesu i fosforna i limunska  kiselina koja su značajni uzročnici zubnih erozija. Preporučeno je da prilikom konzumiranja ovih napitaka koristite slamčicu, da piće  bude hladnije, da se piju brzo bez mućkanja u ustima, i da se ne peru zubi najmanje polasata nakon konzumacije istih. Savet je da se usta samo isperu vodom.



Očuvanje oragnog zdravlja

Oralno zdravlje deo je opšteg zdravlja i baš zato bi trebalo da postoji bliska saradnja izmedju lekara opšte prakse i stomatologa. Ishrana igra jako bitnu ulogu u prevenciji oralnih bolesti. Neophodno je da stomatolozi objasne pacijentima štetnost konzumacije određenih namirnica, kao i da način i frekventnost unosa tih namirnica mogu bitno da utiču na zdravlje zuba i usne duplje.
Pravilno formirane navike u ishrani su od velike važnosti i potebno je raditi na tome od ranog detinjstva, jer se kasnije te navike teško menjaju.
Ako uzmemo u obzir da saniranje nastalih oboljenja zuba zahteva velike materijalne izdatke, cilj naše stomatološke ordinacije  Dental Vortex je prevencija i edukacija pacijenata o važnosti pravilne ishrane i oralne higijene.

 

Komentari(0)
Napiši komentar
Ostavi komentar
Ime i prezime
E-mail
Komentar
Zbog spama unesite kod:


FOLIJE ZA ISPRAVLJANJE

Savršeno rešenje providne folije za ispravljanje zuba ...

HIRURŠKO VAĐENJE ZUBA

Hirurško vađenje umnjaka, vađenje korena zuba, apikotomija ...

KERAMIČKE FASETE

Promena oblika i boje zuba, prekrivanje oštećenja zuba, produžavanje kratkih zuba...